Виж темата - Крепости Соколац и Свърлиг

Крепости Соколац и Свърлиг

Отбранителни съоръжения на днешната територия на Република Сърбия. Не е задължително да имат връзка с българската история.

Модератори: Avitohol, Administrator

Крепости Соколац и Свърлиг

Мнениеот Avitohol » 03 Окт 2012 14:22

Някой да е чувал нещо?
Аватар
Avitohol
Administrator
Administrator
 
Мнения: 636
Регистриран на: 18 Мар 2007 09:30
Местоположение: Швейцария

Re: Крепости Соколац и Свърлиг

Мнениеот Galahad » 03 Окт 2012 22:04

За Свърлиг има в Уикипедията:

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%B3

Сврљиг (тврђава)
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Тврђава Сврљиг)
Сврљиг је тврђава у Србији, чији се остаци налазе на стени у клисури Сврљишког Тимока, између Нишевца и Вароши, северно од данашњег Сврљига. Данас има мало остатака утврђења, који су додатна оштећења доживели током НАТО агресије на СРЈ 1999. године.
[уреди]Прошлост утврђења

На ширем простору данашњег утврђења, у атарима околних насеља, нађен је читав низ налаза из доба позне антике, због чега се сматра да се ту налазила станица Thimacum maior, на траси старог путног правца који је Via Militaris и Ниш повезивао са обалом Дунава, долином Тимока.
Прво помињање Сврљига потиче из 1019. године, када се у повељи византијског цара Василија II (976—1025), после пропасти Самуиловог царства, наводе области под јурисдикцијом словенске Охридске архиепископије. Тада се он са облашћу око њега наводи у склопу Нишке епархије. Сврљиг је остао у византијским рукама све до 1183. године, када га заузима Стефан Немања ((1166)1168—1196), са Нишом и другим околним градовима (Равни и Кожељ). После његовог пораза у бици на Морави 1190. године, Сврљиг бива враћен Византији, да би након побуне Асена и обнове бугарске државе, крајем XII века, ушао у њен састав.
Сврљишко јеванђеље, од кога је сачувано 11 листова, писао је монах-чатац Константин 1279. године, у доба цара Ивајла (1277—1279). Иако се тврђава тада налазила у саставу Бугарске државе, у сачуваним листовима се уочавају српске језичке особине и употреба српских предложака[1], што сведочи о језичком стању у долини Тимока[1] и културним везама овог краја са осталим српским земљама[1].
После битке код Велбужда 1330. године, Сврљиг, заједно са Нишем, улази у састав тадашње Србије, а крајем века постаје део Отоманске империје.
У завршној фази грађанског рата који је захватио Отоманску империју после битке код Ангоре (1402) и смрти султана Бајазита (1389—1403), његов син Муса је на почетку свог похода на Србију 1412-1413. године, напао бега Хамзу, који се одметнуо од његове власти. Тврђаве Сврљиг и Соколница, које је држао су заузете, он је заробљен и послан у престоницу Хадријанопољ, а локално становништво је расељено, пошто је пружало подршку деспоту Стефану (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427). Након тога, Муса је свој поход наставио упадом у Србију, прво је заузео Липовац и Бован, после чега упада у Моравску долину и осваја Сталаћ,Петрус,Крушевац и Копријан. Током наредних деценија, тврђава је остала у рукама Османлија, као једно од утврђења у непосредној близини границе са Српском деспотовином.
Први отомански дефтер за ово подручје наводи Сврљиг као седиште истоимене нахије, због чега се сматра да је претходно био седиште истоимене жупе. Том приликом је у њој забележено 64 села и 22 селишта, што је Сврљишку нахију сврставало међу слабо насељене[1]. Сам дефтер, за области Крушевца,Топлице и Дубочице, настао је између 1444. и 1446. године, али се подаци о Сврљигу налазе у његовој допуни из 1453. године,
[уреди]Изглед и остаци утврђења

Тврђава Сврљиг је подигнута на врху стеновитог брда (Куле, 505 m нмв) изнад ушћа речице Белице у Сврљишки Тимок, на месту на коме се он пробија кроз малу клисуру. Захваљујући окомитим стенама, прилаз Сврљигу могућ је само са северозапада, преко заравни која се назива Пазариште и води ка малом процепу међу стенама, који је на појединим местима додатно проширен да би се омогућио пролаз кроз њега. Сам прилаз је вероватно био брањен још једном изолованом утврдом, док је пролаз кроз стене највероватније био надзидан кулом или неким другим објектом.
Утврђење се пружало источно од овог пролаза и од њега се до данас очувало врло мало остатака, али је уочљиво да су његови бедеми пратили терен и опасивали уску зараван на врху узвишења, на коме је смештено утврђење. На западном крају налазе се остаци куле квадратне основе, ширине и дебљине зидова 1.3 метра, од које се очувала само источна страна, чија је висина, средином XX века, достизала 4.5 метара. Поред ње се налази објекат усечен у стену, за кога се претпоставља да је био цистерна за воду. На североисточном крају и највишем делу утврђења налазе се остаци куле кружне основе, чији је унутрашњи пречник 4.5, а дебљина зидова 1.05 метара. Она је била очувана до висине од 7 метара, али је током НАТО агресије на СРЈ 1999. године тешко оштећена, пошто подно ње, кроз клисуру Сврљишког Тимока пролази железничка пруга која повезује Ниш и Књажевац. Дужина утврђења, од западне куле до његовог најисточнијег краја износи 95 метара, док његова највећа ширина, од округле куле до најјужније тачке бедема износи 28.5 метара.
Некадашње подграђе тврђаве простирало се на простору названом Пазариште (северозападно од тврђаве), на коме су раније били уочљиви и остаци пута покривеног калдрмом (Видински пут), док се у малој котлини (северно од тврђаве) налазе насељена места Варош и Палилула, чији називи указују на некадашње постојање градског насеља на том простору.
Јужно од утврђења, са друге стране Белице, налазе остаци три цркве, док се у његовој непосредној околини налази неколико пећинских испосница. Једна се налази испод самог утврђења, док су остале смештене на супротној обали Сврљишког Тимока.
[уреди]Референце

^ а б в г Група аутора, „Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља“ , Београд, 2010. ISBN 978-86-17-16604-3 (стр. 252-253)
[уреди]Литература

Александар Дероко, „Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“ , Београд, 1950. (стр. 139 и 144)
Група аутора, „Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља“ , Београд, 2010. ISBN 978-86-17-16604-3 (стр. 252-253)


Според мен Свърлиг трябва да е в раздела за бившите български крепости.
Galahad
Стратег
Стратег
 
Мнения: 240
Регистриран на: 01 Окт 2012 22:48

Re: Крепости Соколац и Свърлиг

Мнениеот Fritz the Fox » 11 Окт 2012 15:07

Соколец (крепост)
Соколбанската крепост (ср. Soko Grad/Соко Град), известен под името Соколец) е средновековна българска крепост, изградена на мястото на стара римска и византийска крепост от 4-6 век. Намира се на югоизток от Соко баня в клисурата на река Сокобанска
Политическа география на средновековната българска държава. II част (1186—1396)
Петър Коледаров
На запад по-значителни опорни точки на царството били Сталак (дн. Сталач на сръбски), Соколица (дн. Сокобаня), Свърлиг, Ниш, Пирот, Белоградчик, Вратица (дн. Враца), Каменец (при Плевен) [156] и др., а на изток столицата се опирала за отбраната си на по-значителните укрепени градове Червен (дн. едноименно село в Разградска област), Преслав, Шумен, Овеч (дн. Провадия), укрепените пристанища по черноморския бряг и множество по-малки крепости.
В. Гюзелев използува няколко унгарски документа, открити или доизяснени от него, където при посочването на градовете за местоиздаването им освен Видин още и Северин [29], Орсово [30], Сокол (вер. Соколница, дн. Сокобаня) [31] — изрично се означава, че те се намирали в България.
Надморска височина: 385 м. GPS координати 43°38'5.00"С.Ш. и 21°53'36.00" И.Д.

Имам и снимки, ма нещо не мога да се оправя с качването във форума - по скоро незнам как става
Аватар
Fritz the Fox
Деспот
Деспот
 
Мнения: 1532
Регистриран на: 17 Фев 2010 10:18

Re: Крепости Соколац и Свърлиг

Мнениеот pepopepo » 12 Окт 2012 05:46

Като отвориш "Добави Отговор" долу в ляво има прикачи файл.
 

  Моите скитания: http://pepopepo.snimka.bg/
Аватар
pepopepo
Княз
Княз
 
Мнения: 415
Регистриран на: 18 Сеп 2010 13:44
Местоположение: Пазарджик

Re: Крепости Соколац и Свърлиг

Мнениеот Fritz the Fox » 12 Окт 2012 08:03

Ето и една прилична снимка!:)
Прикачени файлове
КК.jpg
Аватар
Fritz the Fox
Деспот
Деспот
 
Мнения: 1532
Регистриран на: 17 Фев 2010 10:18

Re: Крепости Соколац и Свърлиг

Мнениеот tyrsa4a » 13 Ное 2012 13:45

Почвам да се замислям върху географските ви познания момчета- Червен не е в Разградско а Русенско и по- точно община Иваново
Аватар
tyrsa4a
Деспот
Деспот
 
Мнения: 2357
Регистриран на: 17 Ное 2008 22:38
Местоположение: Велико Търново

Re: Крепости Соколац и Свърлиг

Мнениеот Fritz the Fox » 20 Ное 2012 09:29

Така е! :-[ Но не съм си направил труда да вникна в текста преди да го копирам! Нали не става дума за Червен и не съм обърнал внимание!:))
Аватар
Fritz the Fox
Деспот
Деспот
 
Мнения: 1532
Регистриран на: 17 Фев 2010 10:18

Re: Крепости Соколац и Свърлиг

Мнениеот tyrsa4a » 22 Ное 2012 14:04

Ясно
Аватар
tyrsa4a
Деспот
Деспот
 
Мнения: 2357
Регистриран на: 17 Ное 2008 22:38
Местоположение: Велико Търново

Re: Крепости Соколац и Свърлиг

Мнениеот tyrsa4a » 04 Окт 2014 08:41

Тук някой да подготви статия. Започваме да вкарваме и крепостите извън България, но ми трябват нормални статии.
Аватар
tyrsa4a
Деспот
Деспот
 
Мнения: 2357
Регистриран на: 17 Ное 2008 22:38
Местоположение: Велико Търново


Назад към Сърбия

Кой е на линия

Потребители разглеждащи този форум: 0 регистрирани и 1 госта

cron

Потребителски вход

Кой е онлайн

There are currently 0 users online.

Online forum users

Кой е на линия Общо на линия са 11 потребители :: 2 регистрирани0 скрити и 9 гости
Регистрирани потребители: Google [Bot], Yahoo [Bot]

Forum statistics

Начало Общо мнения 7997
Общо теми 1786
Потребители Общо членове 819
Най-нов mtu

Последни коментари